Cirkularna Ekonomija u Beogradu – Inovacije i odgovornost pokretači, a donosioci političkih odluka predvodnici tranzicije
Na završnoj konferenciji u Beogradu, u prisustvu predstavnika sve četiri nordisjke ambasade, Vlade Republike Srbije, EU delegacije i privrednog sektora, sumirali smo utiske sa prethodno održanih radionica i preporuke digli na nacionalni nivo, sa ciljem uticaja na državne politike u oblasti cikularne ekonomije. Zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu – institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i građana, neki su od glavnih zaključaka.
Na radionicama koje smo u okviru projekta „Jačanje cirkularne ekonomije – nordijska iskustva“ održali u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu u saradnji sa sve četiri nordijske ambasade i uz podršku Nordijskog saveta ministra, fokusirali smo se na upravljanje bio otpadom, razvoj zelenih gradova i tretman otpadnih voda. Cilj je bio da se prenesu znanje i iskustvo nordijskih stručnjaka u ovoj važnoj oblasti i podrži Srbija u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije.
Na završnoj konferenciji koju smo održali u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, a koju je otvorio njen predsednik Marko Čadež, sumirali smo utiske i inovativne predloge, znanja i iskustva koje su sa nama podelili pioniri zelene ekonomije, ali i izveli važne zaključke. Pored zelenih inovacija i odgovornosti svih, neophodna su i ulaganja u jačanje kapaciteta države, investiranje u komunalnu infrastrukturu i u rešenja za bolje upravljanje otpadom.
Ohrabrujuće je da već postoje inicijative na nivou gradova i da su nordijska rešenja već našla put do srpskog tržišta, što su potvrdile i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, koje su bile
gošće završne konferencije. Ohrabrujući su i nagoveštaji da je država sada spremnija da se uhvati u koštac sa izazovima pred nama, barem kad je reč o povećanju investicija u komunalnu infrastrukturu. Takođe, raduje i činjenica da će Srbija kroz strateška dokumenta dati okvir za prioritete, a pre svega kroz Program za cirkularnu ekonomiju koji će biti usvojen do kraja godine, kao i kroz mapu puta koju je Srbija prva izradila u regionu. Nakon izgradnje komunalne infrastrukture, što je prvi preduslov za uspešnu tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, Srbija bi mogla da napravi odlučan pomak ka privrednom modelu u kom se gotovo ništa ne baca.
O značaju, iskustvima i savetima u ovoj važnoj oblasti još jednom su govorili ambasador Finske u Srbiji Kimmo Lahdevirta, ambasadorka Švedske u Srbiji Annika Ben David, ambasadorka Danske u Srbiji Susanne Shine i ambasador Norveške u Srbiji
Jern Jelste, koji su zaključili da je potreban nov način razmišljanja u koji će se uključiti svi, a da će se jačanje institucionalnih kapaciteta države i investicije višestruko isplatiti, jer osim što štedi resurse i promoviše inovacije, cirkularna ekonomija smanjuje cenu proizvodnje i utiče na otvaranje novih radnih mesta.
Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” ambasada Danske, Finske, Norveške i Švedske su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i gradovi Niš, Kragujevac i Novi Sad.
