Ambasadori 4 nordijske zemlje govorili su za Kurir o zelenoj agendi i iskustvima njihovih zemalja

Nordijske zemlje - Danska, Finska, Norveška i Švedska - veoma su važan partner za Srbiju u procesu zelene i energetske tranzicije, kako kroz investicije u obnovljive izvore energije (OIE), tako i savetodavno kroz ovu inicijativu u oblasti reformi energetskog sektora i energetskih preduzeća.

Njihovo iskustvo u zelenoj tranziciji veoma je dragoceno Srbiji, jer je reč o rešenjima koja su decenijama u primeni.

U okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat - Održiva rešenja za Srbiju“ održane su četiri konferencije u poslednjih šest meseci, a završetak inicijative bio je povod da sa ambasadorima ove četiri zemlje razgovaramo o zelenoj agendi, njihovim iskustvima i znanjima kako bismo ubrzali proces transformacije.

Ambasadorka Danske Suzan Šajn

Zelena tranzicija predstavlja mogućnost da se razvoj odvija na održivim osnovama. Primer Danske to potvrđuje.

- Još uvek imamo veoma ambiciozne planove. Vlada je upravo objavila da želi da Danska postane klimatski neutralna već 2045. godine - što je prilično značajno. Zelena tranzicija nije važna samo za našu okolinu već i za ekonomiju. U stvari, zelena ekonomija je u Danskoj stvorila hiljade novih radnih mesta s punim radnim vremenom i povećala izvoz za milijarde evra. Ovo sve kažem zato što sam u Srbiji već dve i po godine i uverena sam da Srbija može postići isto. Potrebno je vreme da se privreda i društvo transformišu, ali sam sigurna da srpska vlada i srpski narod imaju kapacitet i volju da nastave u zelenom pravcu.

Danska ima dugu tradiciju u poljoprivredi i veliki je izvoznik svinjetine. Zašto je toliki fokus na održivoj poljoprivredi i zbog čega je to značajno?

- Kao i Srbija, Danska ima poljoprivredu u svom DNK. Stotinama godina danska privreda se zasnivala na poljoprivredi i ribarstvu. Od 1990-ih smo uspeli da povećamo proizvodnju hrane, dok smo istovremeno smanjili emisije CO2 koje se odnose na prehrambeni sektor. Zbog čega je ovo važno? Poljoprivreda trenutno predstavlja otprilike 15 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte. To predstavlja veliki deo globalnih problema u pogledu zagađenja. A kako globalna populacija bude rasla, samo će biti gore ako nešto ne učinimo po tom pitanju. Pred nama je izazov da proizvodnju i ceo poljoprivredni lanac učinimo održivim. Ovo je ogroman zadatak. Previše veliki da bi se jedan farmer ili jedna zemlja mogla baviti time sama. Danski farmeri dugi niz godina rade na modelima za održivu poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Koliko partnerstvo sa nordijskim zemljama pomaže da se ubrza zelena tranzicija?

- Srećna sam što vidim da Srbija preduzima ozbiljne korake u transformaciji u zeleniju ekonomiju, a tu EU igra važnu ulogu kao ubedljivo najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjem oko 850 miliona evra od 2000. godine. Namena tih fondova je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su ciljevi evropskog Zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija usvojila 2020. Poslednji finansijski paket koji je iz EU stigao kao energetska podrška Srbiji u iznosu od 165 miliona evra, još je jedan konkretan primer solidarnosti EU prema Srbiji. Čvrsto verujem da će snažno partnerstvo Srbije sa EU i, naravno, nordijskim zemljama pomoći da se ubrza zelena tranzicija.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David

Šta je od ključnog značaja za primenu Zelene agende u Srbiji, tj. koji su za vas potencijalni izazovi?

- Prošle godine smo pokrenuli projekat koji uključuje 17 lokalnih samouprava sa kojima sarađujemo u Srbiji da bismo uveli razvijenije recikliranje i tretman otpadnih voda, i pokušali da detaljnije izložimo ne samo švedska iskustva već i iskustva drugih nordijskih zemalja. Na primer, kako recikliranje može da obezbedi ne samo novu, čistu energiju već i nova radna mesta. To je veoma uzbudljivo - primer saradnje sa švedskom industrijom koji ovdašnjoj vladi, lokalnim samoupravama, građanskom društvu i istraživačima sa Univerziteta u Beogradu može da bude od pomoći da Srbija bude ekološki razvijenija i tako poboljša kvalitet života stanovništva.

Transformacija ekološke politike je vrlo finansijski zahtevna, ali će se ulaganja povratiti tokom vremena, a ona se pokazati profitabilnijom i omogućiti uštede. Da li je iskustvo vaše zemlje takvo?

- Klima i životna sredina ne poznaju granice, te mi tako zavisimo od napretka drugde u svetu. Zato nastojimo da ukažemo na sopstveno iskustvo i radimo u okvirima razvojne saradnje, kao što je slučaj ovde u Srbiji, da bismo pomogli našim srpskim partnerima da pokrenu iste procese. U Srbiji znatan deo zakonodavstva postoji, tako da smo spremni za sledeći korak - rad na participativnom pristupu, koji se oslanja na stručno znanje istraživača, lokalnih samouprava, građanskog društva, kao i povezivanje sa privredom. To je ono što želimo da pokažemo - kako se to može izvesti. Mislim da već vidimo značajan pomak u Srbiji - imamo novu direktivu o industrijskoj emisiji čiji je cilj da se smanji zagađenje, a tu je Švedska imala ključnu ulogu u podršci Srbiji.

Da li vam je poznato da je u Srbiji švedski standard metafora za najviši kvalitet života i šta biste preporučili kao način da se tom standardu približimo?

- Nisam to znala, ali znam da smo u Švedskoj, kao i u nordijskoj oblasti, uspeli da dosegnemo nivo razvoja zajednice koji je u samom svetskom vrhu. Svakako nismo još stigli do cilja - trenutno se bavimo preciznim podešavanjima modela našeg društva i suočavamo se sa nekoliko izazova. Sve je počelo sa građanskim društvom, koje je vršilo pritisak na zakonodavna tela da usvoje progresivne zakone. Zatim izgradnja snažnih institucija koje su odgovorne građanima.

Rodna ravnopravnost je veoma značajna, kao i ravnopravnost u socioekonomskom statusu, zatim inkluzivna ekonomija sa snažnom socijalnom zaštitom, ali i mediji. To je ponekad bolan proces - biti na vlasti, a biti odgovoran pred medijima znači biti izložen stalnom nadzoru.

Međutim, zbog toga je naše društvo snažnije. Postoji i čvrsta posvećenost slobodi izraza, koja je uneta u švedski ustav i danas je njegov sastavni deo.

Ambasador Norveške Jern Eugen Jelstad

Kada je reč o poslovnim modelima zaštite životne sredine i rešenjima za klimatske promene koje je vaša država primenila, da li mislite da se oni mogu primeniti i biti korisni i u Srbiji?

- Da bi se izvela neophodna transformacija u pravcu održivijeg i ekološki razvijenijeg društva, neophodno je uključiti celokupno društvo u taj proces. To bi bio poslovni model - horizontalna integrisana tranziciona strategija koja bi se primenila na svim nivoima. U Srbiji vidim veliki potencijal za pomak u ekološkom razvoju zbog vrednosti resursa koje poseduje. Imate veliki hidroenergetski potencijal, kao i potencijal u energiji vetra i solarnoj energiji. Mogli biste lako da proizvodite vodoničnu energiju ovde. Posao je stratega da odluči kako da se to uradi, ali su vam pritom neophodne i dobre državne kompanije u energetskom sektoru koje bi postupale u skladu sa tim odlukama.

Cela Evropa suočava se sa nestašicom energenata iz fosilnih izvora i očigledno je da moramo preći na obnovljivu energiju. Kako to izvesti u Srbiji, gde se 1,4 miliona domaćinstava greje na čvrsta goriva?

- Ekonomija zasnovana na ugljeniku je u padu, dok je globalna zelena ekonomija u porastu. Evropa i EU ubrzavaju svoju energetsku tranziciju i vrlo se brzo kreću u tom pravcu. Porez na ugljenik predstavljao bi problem za Srbiju bez usaglašenosti sa novim ekološkim principima, jer bi zbog toga proizvodi namenjeni za izvoz bili manje konkurentni. Otvoreno govoreći, 60-70 procenata vašeg celokupnog izvoza ide na evropsko tržište. U ovoj tranziciji ne radi se samo o principima, direktivama EU ili pak javnom zdravlju već i o racionalnim nacionalnim ekonomskim interesima i načinu da se učvrste temelji za profitabilnu i prosperitetnu ekonomsku budućnost cele zemlje.

Nordijski savet je jedinstven primer snažne regionalne saradnje. Šta biste savetovali zemljama Zapadnog Balkana?

- Što se tiče energetike, verujem da i ovde postoji veliki potencijal za rast energetske proizvodnje, pod uslovom da je saradnja u regionu moguća. Bilo nam je zadovoljstvo da organizujemo investitorsku konferenciju između Norveške i zemalja Zapadnog Balkana u novembru prošle godine. Među učesnicima su se našli svi šefovi vlada, a predsednik Vučić lično je otvorio konferenciju i odigrao aktivnu ulogu. Jedan od ključnih rezultata konferencije jeste potpuni konsenzus vezan za značaj aktivnog rada na integrisanom regionalnom tržištu energije. Siguran sam da će to postaviti temelje za povećano interesovanje internacionalnih energetskih kompanija da se uključe, što će otvoriti mogućnost za prekogranični transmisioni sistem, koji svakako mora da se unapredi, kao i za obezbeđivanje energije iz oblasti sa viškom energije u oblastima koje je nemaju dovoljno.

Ambasador Finske Kimo Lahdevirta

Srbija se obavezala da će pratiti zelenu transformaciju. Da li je to veliki izazov za zemlju sa skromnim BDP-om kakva je Srbija?

- Zelena agenda je veliki izazov za Srbiju, ali je u isto vreme i neophodno kako bi Srbija ostala kompetentna za tržište Evropske unije. Dakle, to je pitanje prioriteta, ali ne sumnjam u vašu zemlju i mislim da ona to zaista može postići. Grube procene kažu da je za transformaciju energetskog sektora potrebno oko 30 milijardi evra investicija. Slično je i u drugim zemljama. Primera radi, nedavno sam pročitao da je potrebno da se u energetski sektor u Finskoj uloži oko 10 milijardi evra, i to do 2035. godine, jer je tada planirano da se prestane sa emitovanjem ugljen-dioksida. Istina je da su u pitanju velike sume, ali zaista verujem u vašu zemlju. Zelena energija i cirkularna ekonomija su od fundamentalnog značaja.

Šta je ono što zemlje Zapadnog Balkana mogu da nauče od nordijskog modela ekonomskih integracija?

- Nordijski model ekonomskih integracija može biti primer zemljama Zapadnog Balkana, naročito što je taj proces u nordijskim zemljama započeo veoma rano, 50-ih godina prošlog veka, dosta pre ulaska u EU. Danas, iako nisu sve zemlje članice EU, nordijska saradnja je umnogome zasnovana na evropskim integracijama. Značajno je što je trenutno nordijski region jedan od najintegrisanijih na svetu, i to nam zaista donosi mnogo benefita. Smatram da druge zemlje imaju na šta da se ugledaju.

Prema UN indeksu sreće, Finci su najsrećnija nacija na svetu. Slede ih Danci i Islanđani. Zahvaljujući čemu je tako?

- Pre bih rekao da smo zadovoljni svojim životom nego srećni. Glavni faktori za to verujem da su demokratski principi, vladavina prava, časno upravljanje političara, jednakost, objektivnost medija, dobro obrazovanje i poverenje građana u institucije. Iako možda građani Finske nisu bogati i nemaju velike prihode, oni su sigurni da, ukoliko se nešto nepredvidivo desi u njihovom životu, to će pokriti socijalno i zdravstveno osiguranje.

Preuzeto sa: Kurir.rs